Gde držati dragocenosti dok ste na odmoru?

U našem prvom blogu na temu tehničke zaštite ispričaćemo vam nešto više o depozit sefovima koji se mogu iznajmiti i u određenom broju banaka u Srbiji.

Početak leta i sezone godišnjih odmora je i inače vreme kada se povećava interesovanje za korišćenje depozit sefova, jer zbog odlaska na odmor mnogi žele da svoje dragocenosti zaštite tako što ih ostavljaju u depozit sefovima banaka. Prethodnih dana je u medijima objavljena priča o tome kako je iz depozit sefa u jednoj banci u Beogradu nestao novac koji je u njega pohranio korisnik To je informacija koja bi mogla da vas obeshrabri da koristite depozit sefove. No, to ne mora da bude tako. Naše iskustvo je takvo da u različitim bankama postoje različiti depozit sefovi od kojih su neki daleko bezbedniji od drugih.

Zato ćemo vam u ovom tekstu objasniti kako izgledaju depozit sefovi, kako se koriste i dati par saveta na šta da obratite pažnju ako ih koristite ili ako planirate da ih koristite kako biste mogli na miru da odete na odmor i u njemu uživate.

Šta su to depozit sefovi?

Depozit sefovi ili sefovi za iznajmljivanje su posebne pregrade, kasete, fioke ili boksovi u posebnoj prostoriji banke u kojoj se čuvaju stvari od vrednosti, hartije od vrednosti i dragocenosti. Oni se najčešće nalaze u trezorima banaka i pošta, ali uslugu iznajmljivanja depozit sefova sve češće nude i hoteli. Mogu biti različitih dimenzija. Od onih u koje lako staju novac, hartije od vrednosti i nakit do onih u koje je moguće smestiti i vredne umetničke slike.

Gde se nalaze?

Depozit sefovi su obično smešteni u trezorima, prostorijama sa osnaženim zidovima koji mogu biti napravljeni od armiranog betona veće debljine (stari trezori) ili daleko sigurnijih kompozitnih materijala (noviji trezori). Trezori se obično nalaze u podrumskim prostorijama (zbog bezbednosnih i građevinskih razloga, jer su u prošlosti najčešće pravljeni od teškog armiranog betona), ali je upotreba lakših i otpornijih kompozitnih materijala omogućila da trezori budu smešteni u bilo koji deo objekta. Ulaz u trezor je obično zaštićen trezorskim vratima i rešetkastim vratima. Ova vrata mogu imati mehaničku ili elektronski kontrolisanu bravu. Elektronski kontrolisana brava ima daleko više bezbednosnih funkcija i pruža veću sigurnost.
U trezorima gde su smešteni depozit sefovi obično postoje i prostorije u kojima je klijentima omogućeno da u potpunoj diskreciji pregledaju sadržaj svog depozit sefa.

IMG_1108

Kako izgledaju depozit sefovi?

Obično su poređani na policama na kojima se nalazi određen broj depozit sefova različitih dimenzija. Sam depozit sef se sastoji od vratanaca sa bravom i kasete u koju se smeštaju sadržaji. Na vratancima možete videti broj sefa i prorez za ključ. Unutar vratanaca se nalazi brava. Kod starijih modela depozit sefova na vratancima se nalaze dva proreza za ključeve. Noviji modeli imaju jedan prorez za ključ. Kod obe verzije je za njihovo otvaranje potrebno nešto što se zove saključarstvo, tj. da bi brava bila otključana neophodna su dva ključa (jedan koji se nalazi u posedu korisnika i drugi koji se nalazi u posedu banke). Bez oba ključa je nemoguće nenasilnim putem otvoriti vratanca depozit sefa. Kod najsavremenijih depozit sefova brave su elektronski kontrolisane i mogu biti umrežene u alarmni sistem banke. Njima upravlja softver koji omogućava stalno praćenje i beleženje svih situacija u kojima je otvaran neki depozit sef. Upotrebom ovakvih brava svaki pokušaj nasilnog i neovlašćenog otvaranja depozit sefova aktivira alarm i upozorava bankarske službenike da se događa nešto što nije u skladu sa procedurama banke.
Unutar depozit sefa se nalazi kaseta (napravljena od plastike ili lima) u koju se odlažu predmeti koji se čuvaju.

Ključevi za depozit sefove

Stariji modeli depozit sefova su koristili ključeve koji su podsećali na tzv. kasa ključeve, ali su bili nešto manjih dimenzija. Savremeniji modeli koriste ključeve sa višim stepenom zaštite a koji opet svojim izgledom ne odudaraju od ostalih ključeva koje ljudi obično koriste. To je važno zbog toga što ključevi od sefa ne bi trebalo da izazivaju previše pažnje i da se ne razlikuju od ostalih ključeva od kuće, kancelarije i slično. Ovo naročito ima smilsa u situaciji kada korisnik izgubi ključeve (ili mu ih neko ukrade), jer eventualni nalazač (kradljivac) neće znati koji ključ je od depozit sefa. Takođe, novije vrste ključeva je daleko teže moguće neovlašćeno iskopirati.

Procedura za korišćenje depozit sefova

Korisnik i banka potpisuju ugovor o korišćenju depozit sefa na određeno vreme. Tom prilikom korisnik dobija svoj primerak ključa depozit sefa. U situaciji da korisnik izgubi ključ banka mu obično zaračunava i troškove promene brave jer postoji samo jedan korisnički ključ. To može da bude istatk od nekoliko stotina evra.
Kada korisniк dođe u banku on se javlja službeniku koji je zadužen za depozit sefove. Uz obaveznu identifikaciju korisnika, službenik ga onda odvodi u trezor gde se nalaze depozit sefovi. Otključava trezorska vrata i rešetka vrata. Službenik tom prilikom sa sobom nosi bankarski ključ od depozit sefa kako bi se ostvario princip saključarstva (dvojne kontrole otvaranja sefa). Bankarski službenik svojim ključem delimično otključava bravu. Potpuno otključavanje brave obavlja korisnik stavljanjem svog ključa u bravu. Tek tada je moguće otvoriti vrata na depozit sefu i iz njega izvaditi kasetu. Korisnik se onda upućuje da sadržaj kasete pregleda u za to predviđenoj prostoriji u okviru trezora. Tu mu je obezbeđena potpuna diskrecija jer je u toj prostoriji zabranjeno postavljanje sigurnosnih kamera.
Po završetku pregledanja sadržaja kasete korisnik je vraća u depozit sef i svojim ključem zaključava bravu. Potom to isto čini i bankarski službenik. Depozit sef je tada zaključan u potpunosti.
Kod banaka koje koriste savremene sisteme depozit sefova sa elektronskim bravama bankarski službenik pomoću softvera otključava elektronsku bravu depozit sefa (bankarski ključ). U bazi softvera se beleži informacija o otključavanju elektronske brave i klijentu. Na ekranu računara se pojavljuje informacija da su vrata elektronski otključana.

Kada korisnik uđe u prostor gde se nalaze depozit sefovi on svojim ključem otključava bravu svog depozit sefa i otvara vrata. (to može da učini samo ako je bankarski službenik prethodno preko softvera otključao elektronski segment brave). Tada softver beleži da je brava otključana i otvorena.
U slučaju da neko pokuša da ključem otvori neki drugi depozit sef koji nije prethodno otključan elektronskim putem pokreće se alarm.
Po zatvaranju i zaključavanju depozit sefa, korisnik može da izvuče svoj ključ. Softver tada beleži da je sef zatvoren i zaključan.
Prednost sistema sa elektronskim bravama je pre svega u tome da postoji elektronska evidencija i kontrola svih otvaranja depozit sefova što ih čini daleko sigurnijim od klasičnih sa mehaničkim bravama. U slučaju nasilnog i neovlašćenog otvaranja nekog od sefova sa elektronskom bravom i softverskom kontrolom automatski se oglašava alarm što krađu čini daleko težom. Takođe, s obzirom da se radi o novijim modelima brava, one su otpornije na pokušaje fizičkog obijanja i koriste ključeve koji se teže mogu neovlašćeno kopirati.

Na šta obratiti pažnju?

Vratimo se na trenutak na priču o opljačkanom depozit sefu sa početka ovog teksta. Mediji su objavili da je otkriveno da je sef nasilno otvorio korisnik jednog drugog depozit sefa u istoj banci. Kako se to dogodilo? Ako je ova informacija koju su objavili mediji tačna, u ovom slučaju su primetni ljudski i tehnički propusti.

  1. Ljudski propusti – po pravilu službenik banke nadležan za depozit sefove je dužan da bude prisutan u trezoru sve vreme dok je sef otključan (ovo naročito ako u trezoru nije instaliran sistem video nadzora). Korisnik ima pravo da sadržaj svog depozit sefa pregleda u posebnoj kabini gde mu je osigurana diskrecija. Moguće je da u ovoj banci takav prostor u trezoru ne postoji pa je službenik bio prinuđen da dok je korisnik bio unutra izađe iz prostora trezora.
  2. Tehnički propusti. Ima ih više. Brave su očigledno čisto mehaničke i nedovoljnog nivoa zaštite kada je drugi korisnik bez većeg problema neovlašćeno uspeo da otvori jednu od njih. Nepostojanje elektronske kontrole uvezane u alarmni sistem je takođe doprinelo ovom incidentu. Postavlja se i pitanje video nadzora u samom trezoru.

Prva stvar koju valja naučiti kada je tehnička zaštita u pitanju je da nema brave i sistema koji se ne mogu obiti ili onesposobiti. Samo je pitanje koja sredstva i koje vreme vam je za to potrebno.

Zato kada zakupljujete depozit sef u koji želite da stavite svoje dragocenosti obratite pažnju na sledeće detalje i o njima se informišite u banci u kojoj želite da ga zakupite:

  • Od kojeg materijala je napravljen trezor u kojem se nalaze sefovi. Trezore od armiranog betona je lakše probiti od onih napravljenih od kompozitnih materijala
  • Kakva su trezorska vrata. Da li su napravljena od čelika i betona ili je i za njihovo pravljenje korišćen neki kompozitni materijal. Ona koja imaju elektronske brave je teže neovlašćeno otvoriti i onesposobiti jer su umrežena u alarmni sistem banke
  • Da li u trezoru postoji kabina za pregledanje sadržaja kasete. Ukoliko ne postoji onda postoji verovatnoća da će neko od korisnika tražiti da bankarski službenik ne prisustvuje otvaranju kasete sa sadržajem što otvara mogućnost da u tom trenutku dođe do obijanja nekog od sefova
  • Da li u trezoru postoji video nadzor.
  • Kakav je ključ od depozit sefa. Nije dobro da bude previše upadljiv. Važno je da ga je što teže neovlašćeno iskopirati. Raspitajte se i koliko će vas koštati gubljenje ključa. Može da bude veoma skupo!!! Zato ga dobro čuvajte.
  • Kakvi su depozit sefovi. Ako vratanca na depozit sefu imaju dva proreza za ključeve to je obično znak da se radi o starijim modelima. Pitajte i da li su brave elektronske i da li su kontrolisane softverskim putem, jer to znači da ih je teže neovlašćeno otvoriti.
  • Na kraju se svakako raspitajte i o ceni, ali vodite računa i o tome šta za taj novac zapravo dobijate.

Upamtite da vaše dragocenosti niko drugi neće bolje čuvati od vas. Ako već ne možete da ih ponesete sa sobom, onda dobro razmislite o tome kome ćete ih poveriti. Nadamo se da su vam ovi naši saveti bar malo pomogli u tome. Stojimo vam na raspolaganju za sva moguća pitanja iz ove oblasti.